TRAJNO REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLIH

Pravna osnova za dvodecenijska obećanja

TRAJNO REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA IZBEGLIH

Do poslednjeg roka za gašenje šezdesetak kolektivnih izbegličkih centara u Srbiji u kojima živi oko 4300 ljudi, ostalo je još nekoliko meseci (iako je bilo predviđeno da postoje do 2010, rok za njihovo zatvaranje je pomeren na 2012 godinu). Konkretna rešenja za trajno zbrinjavanje ovih ljudi su još uvek daleko.

Podatak UNCHR-a da smo na 12 mestu u svetu, a prvi u Evropi, po broju izbeglih i raseljenih lica omogućio je Srbiji dobijanje redovne pomoći iz pretpristupnih fondova namenjenih gašenju kolektivnih centara odnosno rešavanju stambenih problema njihovim korisnicima. Kako godine prolaze, ove donacije se smanjuju.

Osim tog novca, za 86 hiljada izbeglica i 210 hiljada interno raseljenih, od Banke za razvoj je još 2005 godine dobijen kredit od 20 miliona evra a broj onih sa krovom nad glavom se neznatno smanjio. Većina još uvek živi u iznajmljenim stanovima i kod rođaka i prijatelja a samo 18 odsto porodica je uspelo da obezbedi sopstveni krov.

Uprkos približavanjima i vidno poboljšanim odnosima među nekad zaraćenim stranama, broj onih koji su se vratili na svoja ognjišta je znatno manji od očekivanog. Najveća kočnica tome je povraćaj prava, posebno u Hrvatskoj, dok je u BiH sitaucija nešto bolja.

Upravo to su bili razlozi da Vlada usvoji Uredbu za rešavanje stambenog pitanja izbeglica kojim se dobija pravna osnova za konačno rešavanje ovog problema. Nije u pitanju stihijska aktivnost, već je svemu pretodila temeljna analiza. Kako bi rešenje bilo adekvatno, na osnovu ranije sprovedenih anketa, Uredba je koncipirana tako da predviđa davanje nekretnina u državnoj svojini na korišćenje ili zakup uz mogućnost otkupa, dodelu sredstava za građevinski materijal i kupovinu seoskih domaćinstava. Planirano je da se za ove potrebe iz budžeta obezbedi 40 miliona evra, neka sredstva bi bila prikupljena donatorskim konferencijama a jedan deo preko kredita.

Neki od važnijih kriterijuma za prijavljivanje su: da izbegli koji konkurišu imaju nekretninu koja ne ispunjava osnovne uslove stanovanja ili da grade objekat koji je u postupku legalizacije. Sredstva se dodeljuju u građevinskom materijalu bez obaveze vraćanja.

Prvenstvo će imati oni koji imaju najveći broj bodova prema merilima poput broja članova domaćinstva, broja maloletne dece, materijalnog položaja domaćinstva, smanjene radne sposobnosti i sličnih parametara.

Uredba je objavljenja u Službenom glasniku u prvim danima avgusta a početak njene primene je još uvek neizvestan jer se čeka objavljivanje konkursa u lokalnim medijima. Naznake su da će taj proces trajati oko godinu dana.

Hoćemo li upasti u vremenski procep i da li će zatvaranjem kolektivnih centara ljudi koji sad u njima žive ponovo biti dovedeni u situaciju da nemaju krov nad glavom ili će im biti ponuđeno još jedno u nizu privremenih rešenja?

Da se nije morao čekati poslednji trenutak za stalno zbrinjavanje ovih ljudi koji dobijanjem stambenog prostora bivaju na najbolji mogući način potuno integrisani u određenu sredinu, primer su neke lokalne samouprave (Šabac, Sremska Mitrovica, Kragujevac...) U ovim gradovima su u poslednje tri godine podignuti brojni stambeni objekti namenjeni izbegličkim porodicama. Projekti su delom finansirani iz opštinskih budžeta a značajna pomoć je stigla od Međunarodne organizacije za migracije i brojnih humanitarnih institucija.

Hoće li povećanje broja osoba vraćenih u zemlju po osnovu primene sporazuma o readmisiji naših građana iz zapadnoevropskih zemalja diktirati sličan scenario?
Izvor: RTS, Beta

Kuća 126m² Širine
Kuća : Petrovaradin
126 m² | 103,000 €
plac u Sremčici
Plac : Sremčica
0 m² | 15,000 €
LUXUZNA Kuća
Kuća : Jabuka
220 m² | 126,000 €
Savremena kuca
Kuća : Leskovac
100 m² | 38,000 €
Publikovano: 22.08.2011.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check