NEKRETNINE U CRNOJ GORI

Nikad više stanova, nikad niže cene, nikad škrtiji stranci

NEKRETNINE U CRNOJ GORI

Dugo će se pamtiti 2007. godina kad je crnogorsko tržište nekretnina doživelo svojevrsni bum. Bilo je kupaca iz Irske i Britanije a onda su zemlju preplavili bogati Rusi koji su naveliko kupovali kuće, placeve i stanove ne pitajući za cenu. Tada je kupovano maltene sve što je nuđeno, kvadratni metar stana se prodavao i do 5000 evra a kvadrat placa od 350 do 600 evra. Ove godine se beleži pad i cena i transakcija za oko 30 odsto.

Strani kupci široke ruke bili su podstrek domaćim neimarima da se zaduže i grade stambene zgrade i stanove u Crnoj Gori verujući u brzu i dobru zaradu. Međutim, prodaja je stala i uprkos velikom padu cena, došlo se u situaciju da je u ponudi oko 10.000 stanova različite veličine po nikad povoljnijim cenama. Najviše ih je u Budvi (oko 4500 stanova). Upravo za Budvu i Šavnik se vezuje podatak da je po poslednjem popisu, broj stanovnika ovih mesta za nekoliko hiljada manji od broja stanova.

Stranih kupaca u Crnoj Gori skoro da više nema a platežna moć domaćih je premala za neke ozbiljnije transakcije. U godinama za nama, u stanove u Crnoj Gori je investirano oko dve milijarde evra a taj novac je uglavnom išao u potrošnju što je jedan od faktora koji su uticali da su cene svih proizvoda i usluga sada među najvećim u regionu.

Kako bi se prodaja vratila na željeni nivo, neophodno je uprostiti proceduru dobijanja upotrebnih dozvola. Dakle, da bi strane pare ponovo stizale, pored realnih cena najvažnije je da se urbanizuju područja koja su namenjena gradnji ali i da se promene zakonski propisi kod uknjižavanja nekretnina. Prema važećim zakonima, placevi i zemljište u Crnoj Gori ne mogu biti uknjiženi na ime stranog državljanina tako da se stanovi ili kuće u katastarskim knjigama vode na njihovo ime a dvorište ili zemljište se uglavnom uknjižava na ime firme.

Kupci koji su hteli brzu zaradu kaparisali su zemljište jer su verovali da će brzom gradnjom postići cilj. Planovi nisu usvojeni za mnoga područja, naročito seoska, pa na dozvolu treba čekati godinu, dve pa i više. Traži se uklanjanje administrativnih barijera za investiranje, posebno na lokalnom nivou, i obezbeđivanje potpune i efikasne zaštite svojinskih prava.

U Crnoj Gori nema opšte legalizacije, u ovom trenutku nema propisa na osnovu kojih se može izdati građevinska dozvola ili neki drugi adekvatni dokument za objekat koji je već izgrađen.

Postupak uređivanja neformalnih naselja prema oceni i strategiji crnogorske vlade trebalo bi da se završi u narednih 7 do 10 godina. Površina bespravno izgrađenih objekata se meri stotinama hiljada kvadrata bruto građevinske površine. Prosečna visina nadoknade za uređenje građevinskog zemljšta za stambene objekte u srednjoj zoni je 100 evra po kvadratnom metru što znači da bi prihod države od legalizacije iznosio desetine miliona evra.

Među potezima vlade koji se očekuju su i neke odluke u vezi sa adekvatnijim prostornim planiranjem kako se u interesu razvoja turizma ne bi dozvoljavalo podizanje kuća i vikendica u Crnoj Gori u ovolikom broju. Kontrolisano trošenje prostornih resursa podrazumeva smanjenu ponudu kuća za odmor i vikendica čime bi njihova cena rasla.

Kad su u pitanju lux nekretnine u Crnoj Gori pomenućemo da će u Ulcinju egipatsko-švajcarski konzorcijum graditi ekskluzivno turističko naselje a u pripremi je i idejno rešenje za ostrvo Sveti Marko gde bi jedna ruska kompanija trebalo naredne godine da podigne turističko naselje sa lux apartmanima. Planirana je gradnja hotela čiji bi kapacitet bio 60 luksuznih soba i apartmana, sa restoranima i pratećim sadržajima, 100 luksuznih bungalova, uslužne, poslovne i komercijalne prostorije kao i objekti fitnes i spa centra.

Ako se osvrnemo na poslovni prostor: Crna Gora muči iste muke kao i sve zemlje u regionu. Zbog svetske ekonomske krize, mnogi započeti poslovi se nisu razvili kako je planirano tako da je česta slika da se strani investitori povlače tj. vraćaju u svoje matične zemlje ostavljajući lokale prazne i čekajući neki bolji momenat za poslovanje. U agencijama za nekretnine kažu da je poslovni prostor lakše prodavan u godini bombardovanja nego danas.

Izvor: Novosti, Dan, DW, Vijesti

Kopaonik Apartman
Kuća : Kopaonik
74 m² | 78,000 €
KUĆA U GORNJEM STOPANJU
Kuća : Leskovac
100 m² | 15,000 €
KUĆA KARAĐORĐEVAC
Kuća : Leskovac
65 m² | 23,000 €
Savremena kuca
Kuća : Leskovac
100 m² | 38,000 €
Publikovano: 15.09.2011.

» Komentari

postovao Milan dana 5.12.2013.
Zivim vec 22 godine u Poljskoj i cesto poredim cene nekretnina(zemlja,placevi,kuce,stanovi)sa tim u Srbiji i Crnoj Gori.Np.hektar zemlje u Poljskoj je mnogo jevtiniji(i do 4 puta!) nego u Srbiji.To se odnosi i na cene stanova u Srbiji i Crnoj Gori.Cak u Nemackoj mozete kupiti odnovljene kuce za 25000-30000 evra.Posle se pitamo zasto stranci ne kupuju stanove i placeve u Srbiji i Crnoj Gori.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check