PARAĆINSKI MODEL

Izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava opštinama da umesto građana prikupljaju dokumentaciju potrebnu za legalizaciju ali u praksi to nije značajno ubrzalo postupak dobijanja dozvole.

PARAĆINSKI MODEL

Paradigma o dve Srbije se jedno vreme savršeno uklapala u svaki razgovor, njome je podupirana svaka neargumentovanija raspravka, za njom je potezano svaki put kad bi dokaza ponestajalo. I onda je, jednostavno, prestala da bude lajtomotiv diskusija. Oživeli su neki drugi (poput gej parade, noviteta u načinima vaspitavanja dece, geneza (ne)uspeha srpskih sportista i sl.) ali priča o neprihvatljivim razlikama u životima ljudi u Beogradu i van njega je konstanta.

Ja bih, eto, baš da živim u Paraćinu!
Pri poslednjoj poseti ovom gradu ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić je naglasio da je Paraćin veoma napredan u rešavanju infrastrukture, zaštiti životne sredine, urbanističkog prostornog planiranja i legalizaciji objekata, čiji će model poslužiti i drugim opštinama u Srbiji.

Što ne bismo, za promenu, učili na primerima uspešnih?

Da li je geografski predznak eliminatorni faktor za uspeh? Ili, može li lokalna uprava da deluje globalno?

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji usvojenim u martu mesecu, ostavljena je mogućnost građanima da opštine umesto njih prikupljaju dokumentaciju potrebnu za legalizaciju objekata jer je ocenjeno da mnogi oklevaju sa legalizacijom delimično i zbog visoke cene potrebne za pribavljanje dokumenata. U pomenutoj opštini Paraćin odlične rezultate daje takozvana „legalizacija na kućnom pragu“ gde vlasnici objekta samo daju saglasnost a ostalo obave opštinski službenici tako da je za protekla četiri meseca legalizovano tri puta više objekata nego cele prošle godine. Ako imamo u vidu da je u Srbiji 800.000 podnetih zahteva za legalizaciju, svakako je neophodan veći procenat rešenih predmeta (ne samo kuća i stanova već su u pitanju i razna pripajanja, nadogradnje...) Ažurni paraćinski opštinski službenici koji su stanovništvu koje ulazi u proces legalizacije postali partneri a ne kamen spoticanja ili predmet korupcije, danas u Srbiji su priča koja zavređuje pažnju. Sudeći po broju (ne)rešenih predmeta, ne prate ih kolege iz ostalih opština. Ministarstvo još nije izašlo u javnost sa preciznim podacima koliko je i u kojoj opštini zahteva podneto, koliko njih je rešeno i koliko dugo traje proces izdavanja dozvole.

„U nekim sredinama legalizacija ide slabije a negde mnogo dobro, poput Paraćina. Ako može u Paraćinu, može i drugde i mora se s tim nastaviti“-rekao je ministar Dulić obilazeći radove na Kulturnom centru i sportskoj hali koji se finansiraju iz programa pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize. Preko pomenutog vladinog programa je u ovom gradu uposlen značajan deo građevinske operative pa se počinje verovati u procenu o izlasku iz krize zaposlenih u sektoru građevinarstva.

Ove jeseni se država sprema da započne drugi poduhvat u gradnji stambeno-poslovnih objekata u Beogradu koji potpada pod Zakon o podsticanju građevinske industrije u Srbiji. Reč je o naselju "Dr Ivan Ribar" na Novom Beogradu koje bi trebalo da bude završeno do aprila 2013.godine. Cena kvadrata još nije definisana ali će verovatno pratiti naselje "Stepa Stepanović" čime će biti izuzetno povoljnija u odnosu na ponudu u ovom delu grada.

Svakako, pozitivan razvoj događaja za sve one koji planiraju da kupe stan na Novom Beogradu jer će, napokon, za godinu-dve moći da povoljnije plate krov nad glavom kroz program državnih jeftinih stanova.

Ali, vraćamo se na priču o dualnoj Srbiji: šta sa stanovništvom van prestonice? Zašto oni ostaju uskraćeni za jeftine stanove koje država gradi? Neki ljudi u unutrašnjosti i ovo vide kao motiv za preseljenje u prestonicu. Na stranu činjenica da najveći deo njih ne ispunjava bankarske uslove za podizanje kredita jer ih poslodavci prijavljuju na tzv.minimalac a ostatak daju „na ruke“.

Jasno je da cena kvadrata ne zavisi od prosečne plate već od ponude i potražnje. Čak se i u rubnim beogradskim opštinama stanovi prodaju po cenama nižim i do 40 odsto od jeftinih stanova u naselju "Stepa Stepanović".

Ali, uzalud. Kad ste poslednji put čuli da je neko odlučio da se preseli u Paraćin?

Izvor: Tanjug, RTS, Novosti

Na istom placu su sagrađene 2 nove kuće
Kuća : Futog
170 m² | 89,500 €
Nis Park namestena garsonjera
Garsonjera : Niš
30 m² | 80 €
Kuća u Čačku
Kuća : Čačak
70 m² | 35,000 €
KUĆA CENTAR GRADA HITNO
Kuća : Leskovac
150 m² | 26,500 €
Publikovano: 21.09.2011.

» Komentari

postovao Jelena dana 28.09.2011.
Ostatak Srbije našem režimu očigledno nije toliko važan...osim u predizbornoj kampanji.Kako će ona početi uskoro, možda se nešto ovajde i drugi gradovi...to im je jedina šansa. Ima još ovakvih primera (ne mnogo, ali ima), ali se malo piše o tome...tako da- pohvaljujem tekst

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check