NEKRETNINE BEOGRAD IZDAVANJE

Stambena je kriza izazvana velikom ponudom nekretnina za izdavanje u Beogradu i malom kupovnom moći stanovništva. Jedna od teorija koja kruži gradom kaže da krupni vlasnici nekretnina namerno stanove ostavljaju prazne kako bi veštačko pomanjkanje stambenog prostora podiglo cenu kvadrata.

NEKRETNINE BEOGRAD IZDAVANJE

Nije ovakvo stanje rezervisano samo za našu zemlju ali tamo negde drugde tamo neki drugi pronalaze rešenja. Tako su mnogi mladi ljudi nestašicu stambenog prostora npr. rešili tako što su jednostavno odlučili da se usele u prazne zgrade. Ovaj koncept je širom sveta poznat kao skvotiranje i na njega se odlučuju stambeno ugroženi (beskućnici) ali i oni koji skvotiranje doživljavaju kao alternativno stanovanje radi života u zajednici ili komuni.

Skvotiranje podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine koja ne znači njeno ukidanje ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika prema društvenoj zajednici. Skvotovi se najčešće koriste za stanovanje ali i kao javni prostori tj. društveni centri u kojima žive razne inicijative: alternativne biblioteke, računarski centri, prostori za svirke, umetničke galerije, razne radionice. U poslednje vreme skvotiranje se sve manje shvata kao uzurpacija a sve više kao reciklaža prostora tj. pretvaranje zapuštenog i neiskorišćenog u živi prostor.

Tužno i neshvatljivo je to što je broj ljudi bez kuća u velikom gradu skoro proporcionalan broju neiskorištenih i praznih prostora. Sigurno ste ih videli-započete a nikad dovršene zgrade koje godinama zvrje prazne, zapuštene, sumorne i zastrašujuće. Često je nepoznata njihova vlasnička struktura i razlozi za prestanak gradnje. Po nekim podacima u Beogradu je oko 150 ovakvih zgrada.

Brojni su i napušteni industrijski objekti (zatvorene fabrike, prazni magacini), puste zgrade mesnih zajednica, napušteni bioskopi od kojih neki imaju i vredan kulturno-istorijski značaj. Njihova adaptacija u dogovoru sa lokalnim vlastima stavila bi ih u novu funkciju a ovakvo izdavanje nekretnina Beograd bi moglo da otvore za različite kulturne aktivnosti.

Danas u Beogradu postoji samo jedan skvot poduhvat: oživljavanje zgrade Inex filma u Višnjičkoj ulici koja je već pet godina napuštena i ostavljena da se sama uruši. Očišćena je, sređena i oslikana pa se u njoj organizuju različiti kulturni događaji.

U svetu je ovako nešto odavno prisutno i legalizovano. Tako npr. u Holandiji prostor koji se ne koristi više od godinu dana zakon smatra napuštenim i svako može početi da živi u njemu.

Na oko četiri miliona kvadrata u Beogradu su investitori planirali da izgrade nekretnine ali nisu gradnju završili, a često ni započeli, u zakonom predviđenom roku. Zakon ne precizira koji se trenutak uzima kao početak investicije, ne govori šta je sa investitorima koji ne postoje, niti objašnjava kako postupiti sa onima koji su ostali bez sredstava za nastavak gradnje. Zato je oduzeto svega stotinak lokacija i neznatan broj placeva a bar pet puta veći broj još uvek stoji nedovršeno. Među parcelama su i neke lokacije u centru grada (na Obilićevom vencu, u ulici kneza Miloša, u Balkanskoj, Bulevara despota Stefana, Skenderbegovoj ulici). Ipak, najviše ovakvih lokacija se nalazi u Rakovici, Žarkovu, Čukarici.

Skvotiranjem se zapuštene nekretnine pretvaraju u koristan prostor što povećava ukupnu količinu stambenog prostora u gradu.
Skvoteri su poznati po tome što se ne zadržavaju trajno na jednoj lokaciji (bilo da su tu radi stanovanja ili iz „umetničkih pobuda“) pa bi jednom sređene nekretnine svakako ostale na upravljanje Beogradu kako bi se kasnije izdavale ili koristile.

Poslovni prostor 360m² Centralna Srbija
Poslovni prostor : Centralna
360 m² | 1,800 €
LUXUZNA Kuća
Kuća : Jabuka
220 m² | 105,000 €
Poslovni prostor 1377m² Palilula
Poslovni prostor : Palilula
1,377 m² | 5,508 €
Seosko domacinstvo
Kuća : Moravci
82 m² | 50,000 €
Publikovano: 6.11.2014.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check