Posle 2003.godine i donošenja Zakona o planiranju i izgradnji kojim je omogućen promet građevinskog zemljišta, njegova tržišna vrednost je krenula da raste. Najvišu tačku je doživela 2008. godine (u skladu sa cenama nekretnina u svetu uopšte). Svetska ekonomska kriza je doprinela padu cena za 25 odsto, ali i dalje govorimo o vrlo visokim ciframa.
Npr.građevinsko zemljište na izlazu iz Beograda, ka autoputu, povoljno je za građenje tržnih centara, poslovnih objekata i megamarketa pa se za njega traže i (dobijaju) milionske sume novca. Ustaljena procena vrednosti zemljišta je ona koja podrazumeva da investitori vlasnicima plaćaju 25 odsto ukupne vrednosti buduće zgrade. Međutim, nikad to nije suma isplaćena u kešu, već delom u vidu novoizgrađenih kvadrata.
Veliko interesovanje građevinara je uslovilo da u Beogradu praktično ne postoje pripremljena građevinska zemljišta (ili ih je vrlo malo) a da nisu u proceduri davanja u zakup. Zato iz gradskih institucija apeluju da investitori aktivno sarađuju sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju već u toku pripreme lokacije. Opremanje zemljišta jedna je od većih stavki u početnoj fazi realizacije projekta izgradnje kad je investitoru svaki dinar veoma bitan. I svaki izgubljeni sat, zato Vas podsećamo koje od neophodnih dokumenta možete preuzeti u Direkciji:
- Zahtev za sklapanje ugovora za plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u redovnoj proceduri kada imate glavni projekat
– Zahtev za sklapanje ugovora za plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljište u postupku legalizacije
- Zahtev za konačni obračun naknade za uređivanje građevinskog zemljišta
- Zahtev za povraćaj originalnih dokumenata
- Zahtev za izdavanje potvrde o izmirenim obavezama
Za lakše pristupanje podacima o prostoru grad je zainteresovanima stavio na raspolaganje geografski infomacioni sistem (GIS). To je računarski sistem pravljen kako za pojedince tako i za institucije i preduzeća koja se na bilo koji način bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata. Takođe, moguće je u celini preuzeti tekstove i karte koje čine Generalni urbanistički plan Beograda do 2021.godine.
Ovim se želi postići nadgledani prostorni razvoj, podizanje stepena privlačnosti urbanog područja planskim i organizacionim rešenjima. Urbana politika je, takođe, usmerena na adekvatnu komercijalizaciju gradskih istorijskih jezgara i na zaokruživanje rezidencijelnih celina.
Vreme je da, kad se pomene Beograd i građevinsko zemljište, većina prestane da misli na divlja nelegalizovana naselja ili na prvo mesto po dužini čekanja na dobijanje građevinske dozvole, već na organizovanih i uređenih 3000 kvadratnih kilometara.
» Komentari