PLACEVI BEOGRAD PRODAJA

Koja je prava vrednost po kojoj se placevi u Beogradu prodaju u poslednje vreme? Može li se realno odrediti koliko komad nečije zemlje košta i kako da to postane oblast iz koje su sentimenti prognani?

PLACEVI BEOGRAD PRODAJA

Zemlja se ne prodaje-oduvek se govorilo u mojoj kući. Ovde ne mislim na zemlju-otadžbinu, zemlju-domovinu. Te velike teme smo vazda prepuštali drugima da brinu u naše ime. Nešto se i nisu proslavili. Zemlja-crnica. Zemlja-hraniteljka. Zemlja-ilovača.

Kad je nismo (ni ar) prodali devedesetih, nećemo ni danas. Ili, hoćemo...?

Tradicija nije fikcija kod nas, svake godine na volšebne načine uspevamo da Božićne dane provedemo porodično. I kako se televizijski program nije proslavio (na izvinjenje neću da se osvrćem), tražeći zanimaciju smo tumačili rodbinske veze i odnose. Nekako baš u skladu s prirodom praznika, reklo bi se.

Raspravu i objašnjavanje potkrepismo i materijalnim dokazima-potezalo se dokumentom o podeli imovine iz 1924. godine. To je rukom pisani papir u kome je taksativno pobrojana svaka njiva, parcela i kućevni plac. Sve što je pradeda tog dana dobio u nasleđe na sudu. Sestra, u čijoj je svesti čaša uvek poluprazna, kaže-sve ono čega se odrekao na sudu.

Kompletno imanje je i danas u vlasništvu moje porodice. I to nikom nije čudno. Jednostavno, u Šumadiji se zemlja bez preke nužde ne prodaje. Nas su te nužde, Bogu hvala, obilazile. Ili ih mi nismo prepoznavali svih ovih godina. Bilo kako bilo, sve je tu.
Koliko to nije (ili, pak, jeste) topografska ili stvar lokaliteta, atmosfere i pravila životnih koje položaj na karti određuje, govori običaj u Istočnoj Srbiji da se rađa samo jedno dete kako bi se cepanje imanja izbeglo. Viši ciljevi, nema šta.

E, sad, budimo realni-koliko bismo se držali tradicije, amaneta i usmenih zakletvi predaka da živimo na beogradskoj opštini? Da su nam placevi u Beogradu, na prodaju? Njive negde kraj autoputa ili aerodroma, konverzijom pogodne za građevinsko zemljište? Ili, možda na lokaciji gde su strani investitori zamislili grandiozan poslovni tržni centar? Grandiozna bi bila i ponuđena cena za prodaju tog placa, nesumnjivo. Njihovo megalomanstvo probudilo bi našu pragmatičnost a potisnulo emotivnost.

I, kao ne bismo prodali?

Da li se i u Beogradu sprovodi nepisano pravilo po kome se ženski naslednici svog dela imovine obavezno odriču u ime muškog člana porodice? Da li braća u Beogradu tek tako dobijaju na tacni placeve milionske vrednosti?

Imam utisak da se negde tamo kod Bubanj potoka preobražavamo u licemere. Ili da, najblaže rečeno, imamo dvostruke aršine. Zašto u unutrašnjosti ne može a u Beogradu prodaja placeva se aminuje? Da li nas konzumerski način života koji metropola sobom nosi nemilice menja i potire generacijama usađivanu etiku i gledanje na život? Ili se mi menjamo? Dobrovoljno, opravdavajući se borbom za puku egzistenciju.

Sve je dobro dok naše vlasti ne krenu putem njihovih etiopijskih kolega. Probudimo se jednog dana i čujemo da je s više instance određeno da se moramo seliti. U ime ruralizacije zemlje, prisilno smo premešteni u nenaseljene delove domovine kako bi naši placevi bili oslobođeni za investitore. Kladim se da bismo onda žalili što placeve ne prodadosmo dok smo mogli.

Doduše, poslednjih meseci je bilo sličnih predloga o masovnom preseljenju za ljude koji žive mnogo bliže Beogradu. Ne ostvarilo se!

Ali, ovo ionako nije tekst o prodaji zemlje-otadžbine, zemlje-domovine.

KUĆA SPRAT CENTAR GRADA
Kuća : Leskovac
110 m² | 45,000 €
1 5 stan u užem centru grada
Stan : Niš
40 m² | 150 €
Kuca sa poslovnim prostorima
Kuća : Pančevo
400 m² | 249,000 €
Kuća 60 m2 Obrenovac
Kuća : Zabrežje
60 m² | 25,000 €
Publikovano: 18.01.2012.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check