Poslovni prostor

Propadanje srpske industrije i dalje traje, manjkaju nam kvalitetni menadžeri, obrtni kapital, dobre ideje... Jedino jeftine radne snage i praznog poslovnog prostora imamo viška.

Poslovni prostor

Nije to bilo odavno kad sam se, umesto gradskim prevozom, vozila taksijem. Svaka vožnja je bila inspiracija za novu priču. Dugo sam „na sva usta“ (glupog li izraza) govorila o obrazovanosti, svestranosti i duhovitosti beogradskih taksista dok me drug nije pokopao pitanjem „Otkud znaš da to nije neki esnafski manir?“ I, zaista, možda je u pravu, možda su taksisti svi takvi a moj usud je da nisam koristila usluge onih van Beograda...Elem, umesto epizoda iz taksija, sad prenosim anegdote iz GSP-a. Moj usud ili svetska ekonomska kriza, nije to ni bitno.

Početak januara je, jedan od prazničnih dana, gužve još nema. Poluprazna je 16-ica, mesta kol’ko hoćeš. Stojim na onom prevoju, zglobu, harmonici, ne znam kako se zove. Preko puta mene čovek četrdesetih godina, rekla bih, uredan, lepo obučen, sa velikom kesom. Novogodišnji paketić. Toplo mi oko srca dok ga gledam. Zamišljam osmeh koji će izazvati na licu neke princeze ili nekog Petra Pana. Drži kesu u levoj ruci. Leđima je naslonjen na ručku, stabilno stoji ne pridržavajući se. Desnom rukom poteže za unutrašnjim džepom kaputa. Vadi flašicu rakije. Ima dobar cug. Nategao je triput i ispraznio. Pokušava da je ubaci u kesu koja mu je u levoj ruci, očigledno će mu smetati, ovako prazna. Muči se kratko pa odustaje. Srećom.

Na nesreću, iz unutrašnjeg džepa izvadio je još jedno „unuče“. Sišla sam nekoliko stanica ranije, ne želeći da gledam kako i njega ispija. Tim potezom sam izbrisala njegovu sliku iz glave al’ sam počela da zamišljam dečije lice dok prima paketić praćen zadahom rakije. Dođavola s razvijenom imagincijom...

Bila je još jedna Nova godina skoro. Srpska, ovog puta. Za nju se ne dele paketići, al’ se opet nije radilo. Pilo se jeste. Pardon, slavilo. Čak i ako poslodavci nisu poslušali preporuku Vlade (na šta su imali pravo) i radili regularno, ubeđena sam da su njihovi zaposleni imali interne proslave, zakuske, bankete i ručkove, u proizvodnim halama, kancelarijama i ostalim poslovnim prostorima. Ako ne u noći dočeka, onda svakako preko dana prazničnog 14. januara.

Lomila su se koplja koliko država gubi zbog velikog broja neradnih dana u prvom mesecu ( Nova godina, Božić, sad i Srpska Nova godina ). Jedni kažu da je produktivnost ista bez obzira da li se zvanično radi ili ne. Naime, čak i oni koji su primorani da ovih prazničnih dana odlaze na posao-kad tamo stignu, ne rade, već čekaju da im prođe radno vreme. Drugi navode broj neradnih dana u Austriji, Japanu, Belgiji, Danskoj i zaključuju da se u institucijama EU praznuje mnogo više nego kod nas-čak 17 naspram naših 10 dana.

Možda je čovek sa paketićem jedino zbog toga pio. Možda ga ponelo pa i on poneo piće za usput.

Možda i nije.

Kad bi se neko ozbiljno pozabavio efikasnošću srpskih radnika, svašta bismo saznali. Ma, znamo mi to odavno, no ćutimo. A poslovođe tolerišu. Što i ne bi, plata im garantovana, bez obzira na učinak pa se ne zameraju svojim kolegama terajući ih da rade. O, kakav pleonazam-šef tera radnika da stvarno radi dok je na poslu! Srbijo, majko...

Naravno, ovo važi samo za državna preduzeća, za velike sisteme, budžetski donirane, ili dovoljno uspešne da se samoodržavaju a profit niko i ne juri. U privatnim firmama je druga priča. Tamo je jasno da je svako zamenljiv pa se radno mesto čuva, pa se na poslu radi. Tamo se opravdava floskula o Srbima kao dobrim radnicima, kvalitetnim a jeftinim.

Kažu istraživanja da je, od industrijski razvijene zemlje, za 20 godina, Srbija postala zemlja bez industrije. Nije preživela većina velikih industrijskih kompleksa a zatvoreno je stotine hiljada radnih mesta. Nije potrebno otići u posebnu istraživačku ekspediciju, na prvom koraku u bilo kom delu ove zemlje ćete naleteti na prazan poslovni prostor . Doduše, sudbina im je različita, neki se izdaju (poduže vreme) a neki su zaista devastirani-napušteni ili nezavršeni, nikad privedeni svrsi, propali pre nego što su i počeli sa radom.

Hoće li ekonomski boljitak doneti samo razvoj malih i srednjih preduzeća ili su Srbiji, ipak, potrebni industrijski giganti poput Fijata? Da li je problem u nedostatku tržišta, nedostatku menadžera ili kvalitetne radne snage? Ne znam. Znam da je poslovni prostor tu. Spreman da ga neko uposli. I, da, nasumične alko-provere neće biti na odmet.

Ako želite da proverite kakva je ponuda poslovnog prostora u glavnom gradu, idite na sekciju poslovni prostor Beograd.

Nisko Dedinje
Stan : Niš
43 m² | 22,000 €
Na prodaju plac Babin zub Stara planina
Plac : Ćuštica
0 m² | 5 €
Sremska kamenica Čardak Odličan plac pod blagim nagibom
Plac : Sremska Kamenica
0 m² | 31,000 €
KUĆA KARAĐORĐEVAC
Kuća : Leskovac
65 m² | 23,000 €
Publikovano: 6.11.2014.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check