VIKENDICE BEOGRAD

Inbox mi je bio maksimalno opterećen onog dana kad je u Skupštinu ušao predlog izmena Zakona o državnim praznicima. Društvo je planiralo put u vikendice van Beograda, radovalo se dužem i češćem boravku.

VIKENDICE BEOGRAD

„Još jednom dva spojena dana, aj vidi sa Ivanom da i on ostane“. Ivanov poslodavac nije baš blagonaklon „lenstvovanju koje on finansira a u sred je radne nedelje“, pa svaki izostanak mora da najavi ranije, ostatak ekipe ima sreće (čitaj: svaki državni praznik je slobodan dan). Moraćemo da sačekamo sledeću godinu kako bismo praznovali 21. oktobar i 11. novembar ali, za Dan državnosti ćemo biti spremni.

Na vezi smo, kujemo planove, utanačujemo termine i razrađujemo detalje. S osmehom prepričavamo vreme kad smo jedva čekali da nam roditelji odu u vikendice a mi, konačno, dobijemo stan samo za nas. Zamenili smo uloge i dobili prvenstvo biranja termina za bivstovanje van grada. Postali smo vikendaši. Poseban soj ljudi.

Onaj deo militantno urbanih prijatelja nas i dalje sa zgražavanjem ispraća svaki put u vikendice nadomak Beograda nikako ne shvatajući naš nomadizam. Odlazimo često subotom i nedeljom, a za vreme praznika redovno. Destinacije su nam: Avala, Kosmaj, Grocka ili potes duž Ibarske magistrale. Društvene okolnosti, godine, situacija ili kako god se to imenovalo, nam ne dozvoljavaju da sami gradimo ili kupujemo vikendice na mestima koja mi volimo, pa smo naučili da volimo one koje imamo, tačnije-koje naši roditelji imaju.

Ono što doživljavamo (bilo onda kad smo tamo ili samo kad pominjemo vikendice Beograd) je osećaj izdvojenosti iz metropole ali i realna mogućnost ekspresnog povratka u užurbanost i kolektivnost koji prestonica nosi u sebi. Za nas, cirkulacija između stalnog prebivališta i vikendice ne znači odvajanje od uobičajenog načina života nego deo životnog stila, više pravilo nego izuzetak.

Odlazak u vikendice, nas vikendaše, taj poseban soj, čini hedonistima, gastronomima a ponekad i dangubama koje povezuje ista neshvatljiva logika (eto oksimorana!) vanvremenskog postojanja dva dana bez Beograda. I onda se u „sekundarnoj rezidenciji“ roštilja i sprema kotlić, peče hleb u furuni i rakija u veseloj mašini. I dočeka zima. Budemo gazde i domaćini, bar na dva dana. Pa bistrimo politiku. Ili čitamo periodične novine i knjige, uz kamin i vino, ili rakiju i smederevac, kakogod.

Već pomenuti Ivan (onaj radnik meseca), kad urbanom delu društva objašnjava zašto menja Beograd i vikendice, kaže da je jedna od mnogih dobrih strana bitisanja u kućama za odmor baš neprikosnovenost principa svetosti privatne svojine. Npr. vikendica se spolja može urediti po slobodnom izboru, bez dozvole kućnog saveta. Niste obavezni da izgled dvorišta uklapate s krajolikom i komšilukom. Najveća blagodet su ostave i podrumi u kojima možete da držite i kiseli kupus dokle god se ne potroši, makar to bilo i u aprilu. Podseća, niste tamo svaki dan, karakterističan miris neće pozivati na veliko sređivanje. Kako da ne volite toliki stepen slobode?

Kad se zasitimo prirode koja noću proizvodi najčudesnije zvuke, i najčudesniju tišinu, sednemo u auto i posle sat vremena vožnje smo ponovo u svakodnevnici.

Držimo se one izreke da je „dobar komšija najbolja ograda“ pa i ne ugrađujemo sigurnosne kamere čije ćemo signale pratiti na daljinu već se oslanjamo na ljude iz blizine. I vazda ne brinemo za vandale i lopove.

Poslovni prostor 1000m² Zemun
Poslovni prostor : Zemun
1,000 m² | 3,500 €
Stan 27m² Rakovica
Stan : Rakovica
27 m² | 120 €
Magistralni put Arandjelovac-Topola
Kuća : Krćevac
117 m² | 17,500 €
Kuća sa 11,6 ari placa
Kuća : Kraljevo
60 m² | 44,000 €
Publikovano: 10.01.2012.

» Dodajte Komentar

security check security check security check security check